STANOVNICI SRBIJE NAJRADIJE BI SA RUSIJOM: NEKA EU VRATI VIZE

Polovina anketiranih misli da se Srbija kreće u dobrom pravcu, da je Zapad kriv za rat u Ukrajini, da ta država nikako ne bi trebala ući u NATO, da Srbiji treba “čvrsta ruka”, da toj zemlji ne treba članstvo u EU, te da ih nije briga ako Unija vrati vizni režim Srbiji.

Kako prenosi Istinomer.rs, najviše se vjeruje medijima pod kontrolom vlasti.

• Da je demokratija, bez obzira na sve teškoće, najbolji sistem za našu zemlju smatra 56 odsto ispitanika. To je manje nego u februarskom istraživanju, ali s druge strane više nego u istraživanjima iz 2020. i 2021 – navodi se u tekstu. 

Ali, čak 62 odsto ispitanika, što je najviše do sada, smatra da je za Srbiju najbolje da u ovom trenutku ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali, jer “samo čvrsta ruka može nas izvesti iz krize”.

• Taj stav ne dijeli 27 odsto ispitanika, što je najmanje do sada u poređenju sa ranijim istraživanjima – piše Istinomer.rs.

Od anketiranih, žene, stariji od 65 godina, manje obrazovani, ljudi sa juga i istoka Srbije i ruralno stanovništvo vjeruju toj zemlji treba jedan jak lider koga bi svi slušali.

Navodi se i da trećina ispitanika se zalaže i za jedno i za drugo – i za demokratiju i za jakog lidera.

• To je upravo odlika hibridnog režima, mi imamo izbore, ali se na njima biraju autoritarni lideri – kaže za Istinomer.rs jedan od autora istraživanja, politolog Vujo Ilić.

Ako bi se morao opredijeliti, prosječni građanin Srbije je za autoritarni sistem – 49 odsto, dok bi 41 odsto izabralo demokratski sistem.

Istraživanje je pokazalo i da Evropska unija nikada gore nije stojala u Srbiji.

Istraživači agencije Crta bilježe najveći udio negativnih i najmanji udio ravnodušnih stavova prema EU od 2020. godine.

Na pitanje kako bi se osjećali ako bi došlo do pristupanja Srbije EU, 36 odsto ispitanika je odgovorilo da bi se zabrinulo, 29 odsto bi bilo ravnodušno, dok bi se 28 odsto obradovalo.

Poređenja radi, istraživanje iz oktobra 2021. pokazalo je da bi pristupanje Srbije EU obradovalo 41 odsto, a zabrinulo 22 odsto ispitanika, dok bi ravnodušno bilo 32 odsto.

Tako veliku razliku u periodu od samo osam mjeseci Ilić objašnjava ne samo ratom u Ukrajini, već i brojnim posjetama evropskih zvaničnika Srbiji u jesen 2021. i nešto drugačijom slikom EU u domaćim medijima.

“Ne samo da nije bilo takvih događaja, nego se u medijima Zapad negativno predstavlja kao uzrok rata u Ukrajini. Mislim da je kombinacija te dvije stvari dovela do toga da imamo najveći udio negativnih stavova prema EU i da su ljudi najmanje ravnodušni. Ovo je tema koja sve više polarizira ljude i ide u negativnom pravcu. Glasači partija u opoziciji i oni koji imaju povjerenje u kritičke medije su više za EU, ali zapravo ima i glasača vlasti i onih koji vjeruju provladinim medijima koji su takođe za EU”, kaže naš sagovornik iz Crte.

Kada je, pak, riječ o savezu sa Rusijom, najviše je onih koji bi se tom savezu obradovali.

Na pitanje kako bi se osjećali ako bi došlo do odustajanja od EU i formiranja saveza sa Rusijom, 40 odsto ispitanika je odgovorilo da bi se obradovalo, 26 odsto da bi se zabrinulo, dok bi 24 odsto bilo ravnodušno.

Savez sa Rusijom bi većim dijelom obradovao glasače stranaka na vlasti i one koji vjeruju provladinim medijima, ali i one koje ne naginju ni vlasti ni opoziciji, dok bi najviše zabrinuo one koji glasaju za opozicione stranke i prate kritičke medije.

“U poređenju sa ranijim istraživanjima, najviše je i onih koje bi savez sa Rusijom obradovao, ali je takođe porastao i procenat onih koji bi se zabrinuli. Znači da ima ljudi koji reagiraju na to pitanje mnogo više nego prije dvije godine, kada je najviše ispitanika bilo ravnodušno, odnosno nisu imali čvrsto izgrađen stav”, objašnjava Vujo Ilić.

Istraživanje Crte pokazalo je i da samo jedna četvrtina misli da pristupanje EU zavisi od Srbije.

Na pitanje od koga u većoj mjeri zavisi da li će Srbija ući u EU – od Srbije ili od EU, 62 odsto je odgovorilo da zavisi od EU, 26 odsto da zavisi od Srbije, četiri odsto smatra da zavisi i od jednih i od drugih, dok je sedam odsto ispitanika reklo da ne zna.

Činjenicu da ubjedljiva većina misli da pristupanje ne zavisi više od Srbije, Vujo Ilić tumači time da je došlo do zamora od proširenja i da se dobijaju politički signali iz EU da proširenja neće biti.

Istraživanje javnog mnjenja Srbije pokazalo je i da 46 odsto ispitanika misli da Srbija najviše ekonomski zavisi od saradnje sa Zapadom (EU i Amerikom), a 40 odsto da zavisimo od saradnje sa Istokom (Rusijom i Kinom).

Interesantno je i da samo jedna desetina ispitanika misli da EU tretira Srbiju kao ravnopravnog partnera, dok 74 odsto nije saglasno sa tim stavom. S druge strane, 43 odsto smatra da Rusija Srbiju tretira kao ravnopravnog partnera, dok 36 odsto nije saglasno sa tom tvrdnjom.

Iznenađuje da građani vjeruju da bi im Rusija omogućila bolje uslove nego zemlje u EU kada je riječ o slobodi, ravnopravnosti i osjećaju dobrodošlice.

Upitani da zamisle situaciju da se presele u neku od zemalja EU, odnosno u Rusiju, isti broj ispitanika (po 37 odsto) očekivao bi da ima jednaku zdravstvenu sigurnost. Veći broj ispitanika, međutim, vjeruje da bi prije u Rusiji imao garantiranu slobodu i da bi se osjećao dobrodošlim, odnosno ravnopravno sa drugim građanima.

“Zabrinjava što nešto više ljudi vjeruje da bi zagarantirana sloboda bila veća u Rusiji, a ne u EU. Stvorene su takve percepcije, u medijima ne postoje negativne slike o ljudskim pravima u Rusiji”, kaže Ilić.

Istovremeno, čak polovini ispitanika ne bi smetalo ako bi Evropska unija vratila vizni režim Srbiji.

Na pitanje u kojoj mjeri bi im lično bio problem ako bi se vratile vize za putovanja u zemlje EU – Grčku, Njemačku, Austriju i sve druge, 52 odsto je odgovorilo da im uopće ne bi bio problem, 24 odsto da bi im bio mali problem, a 22 odsto da bi im bio ogroman problem.

Vraćanje viza bi najmanji problem bio onima koji nisu putovali uopće i onima koji su putovali samo u Rusiju, dok su oni koji su putovali na Zapad i oni koji su putovali i na Zapad i u Rusiju, podijeljenih stavova, rezultati su istraživanja Crte.

Istraživanje je pokazalo i da je velika većina ispitanika – 66 odsto, putovala samo na Zapad – u zemlje u Evropskoj uniji i u Ameriku. Samo u Rusiju je putovalo dva odsto građana, dok je i na Zapad i u Rusiju putovalo 11 odsto, ili svaka deseta osoba u Srbiji.

Kada je reč o ratu u Ukrajini, ogromna većina građana – čak 81 odsto prati dešavanja u Ukrajini, a čak dvije trećine smatra da je Zapad najodgovorniji za rat.

Na pitanje za kog aktera misle da je najodgovorniji za oružani sukob u Ukrajini, 42 odsto je odgovorilo da je to Amerika, 22 odsto smatra da je to NATO, 11 odsto vidi Rusiju kao glavnog krivca, pet odsto Ukrajinu, a tri odsto Evropsku uniju.

Kada je riječ o odnosu Srbije prema oružanom sukobu u Ukrajini, 51 odsto građana smatra da Srbija treba ostati neutralna, 32 odsto misli da se ne trebaju uvoditi sankcije Rusiji čak i po cijenu odustajanja od EU, dok devet odsto ima stav da Srbija treba uskladiti svoju vanjsku politiku sa EU i uvesti sankcije Rusiji.

Prema Ilićevim riječima, većina je saglasna sa ruskim opravdanjima rata. Ogromna većina – 72 odsto smatra da je Rusija bila izazvana na sukob zbog namjere NATO-a da se širi na istok. Nešto manje ljudi vjeruju u tezu da su Rusi htjeli spriječiti genocid u Donbasu (54 odsto), a manje od polovine (39 odsto) vjeruje da Moskva ima namjeru denacifikacije Ukrajine.

Veliki broj ljudi (51 odsto) nije “kupio” priču da je Putin, izjednačavanjem slučaja Donbasa sa Kosovom, ugrozio srpske interese na Kosovu.

Iznenađujuće veliki procenat, trećina ispitanika, misli da Finska ima pravo ući u NATO da bi se zaštitila od ruske invazije.

U dijelu istraživanja koji se odnosi na informiranje građana, 39 odsto najviše vjeruju javnom državnom servicu – RTS, slijede N1, Pink i TV Prva. Takođe, polovina građana vjeruje samo provladinim medijima, odnosno televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Istraživanje pokazuje i da su građani podijeljeni kada je riječ o krađi glasova tokom izbornog dana, pa tako 42 odsto smatra da krađe nije bilo, a isti procenat smatra drugačije.

Poređenja radi, u istraživanju iz februara 50 odsto građana je reklo da vjeruje da će biti krađe, a 30 odsto da neće. To znači da je poslije izbornog procesa u aprilu manje ljudi uvjereno da je bilo krađe glasova nego što su očekivali prije izbora.

Na pitanje da li su zadovoljni rezultatima izbora za narodne poslanike koji su održani 3. aprila, polovina ispitanika (48 odsto) odgovorila je da jeste, 28 odsto da nije, dok 17 odsto nije ni zadovoljno ni nezadovoljno rezultatima izbora, piše Istinomer.rs

Izvor:hayat.ba