Zašto se javlja knedla u grlu kada smo tužni: Za ovaj neprijatan osećaj postoji naučno objašnjenje!

Koliko god da su neke emocionalne reakcije nama neobične ili nemamo za njiuh objašnjenje, one su tu s razlogom, otkrivaju otkrivaju naučnici

Plakanje je prirodna reakcija na emocionalni stres i način da se nataložene emocije i stres izbace iz nas.

Gubitak voljene osobe,  loša životna situacija, raskid, teška filmska scena -mnogo je trenutaka u životu koji stvaraju tugu. Čak i ako ste među onima koji nisu laki na suzama, jedno teško osećanje teško da ćete zaobići, a to je stezanje u grlu, odnosno knedle u grlu.

Kako se u našem grlu ne stvara knedla, odakle dolazi taj osećaj? Odgovor može biti u autonomnom živčanom sistemu.

Plač dolazi sa pojačanim pulsom, znojenjem, a ponekad i osećajem knedle u grlu. Kvržica koja se stvori može biti povezana s tim kako naše telo reaguje na stresne situacije.

Profesor Ad Vingerhoets, klinički psiholog sa Univerziteta Tilburg, kaže za IFLScience da kada smo uplašeni i i osećamo teskobu, tada započinjemo'borbu ili beg.

“To znači da se naše telo priprema za akciju povećavanjem aktivnosti simpatičkog živčanog sistema. Reč je o delu autonomnog živčanog sistema koji kontroliše većinu naših telesnih funkcija”, kaže Vingerhoets.

Tokom ovih stresnih situacija povećava se broj otkucaja srca, raste krvni pritisak i krv se preraspoređeuje iz creva u mišiće”, kaže Vingerhoets, dodajući kako se povećava i naša brzina disanja.

Tuga utiče na srce i disanjeUbrzano disanje utiče na mišić koji kontroliše otvaranje glasne žice. Glotis se širi kako bi dozvolio više vazduha dok se priprema za borbu ili beg.

Postoje dva objašnjenja. Prema prvom, širenje glotisa je ono što stvara poznati osećaj kvržice. Tačnije, gutanje uključuje zatvaranje glotisa i kada pokušavamo daprogutamo radimo protiv mišića koji glotis otvaraju kao reakciju na plač. Upravo to stvara napetost mišića i osećaj knedle u grlu.

Može da se javi i zbog potiskivanja suza

“Drugo objašnjenje stavlja ističe u prvi plan izbegavanje plakanja praćeno zaustavljanjem disanja, a time stezanja mišića u grlu. To takođe, rezultira bitkom između ovih suprotstavljenih sila za istovremeno širenje i stezanje glotisa, što uzrokuje “stezanje” u grlu “kaže Vingerhoets.

Istraživanje zašto plačemo ima dugu i složenu istoriju.

Čarls Darvin opisao je plakanje kao ‘usputni rezultat, besmislen poput izlučivanja suza od udarca izvan oka’, ali o evolucijskoj ulozi plača još se uvek burno raspravlja.

Izvor:stil.kurir.rs